Performances for Change the World or Only for Make up the Dead Body

Prijavljivanje na konkurs

KONKURS

za

II SIMPOZIJUM

Politički performans

Performansi za radikalnu promenu sveta

ili

za šminkanje leša

24-27. 3. 2012.

Belgrade, Serbia

II simpozijum Politički  Performans je posvećen aktuelnoj teoriji i praksi  izvođenja političkog performansa u umetnosti  i umetničkog performansa u politici u svetu i kod nas.
Za politički performans u ovo doba sveopšteg rasula karakteristično je da se umetnost performansa izmestila  sa margina  istorije umetnosti u sam centar  šireg političkog diskursa. Znači li to da se performans masovnom politizacijom vraća svojim korenima i svrsi postojanja-  da  interveniše i radikalno menja pogled na stvari i sam poredak u svetu? Samo prividno,  jer radikalno podruštvljavanje performansa nisu  izveli Umetnici (radeći sami za sebe ili malobrojnu publiku u malim galerijama i zatvorenim  specijalizovanim  krugovima,  na fragmentizovane, od kuratora zadate teme), već Političari koji su u  umetnosti performansa otkrili izuzetno privlačno marketinško oruđe (“pozajmljujući”  kritički profil  performera, političari   simuliraju svoj  revolucionarni I progresivni  imidž). Za svet danas simptomatično je da se “laž, mimikrija“ iz politike preliva u  umetnost, a najradikalniji   estetski postupci performansa iz umetnosti odlaze u politiku, čiji akteri izvode  najatraktivnjije i , nažalost, najuspešnije  performanse. Do juče, najpopularnije performans zvezde na globalnom nebu bili su- Političari.

Danas  se rađa novi svetski fenomen u oblasti  političkog performansa: političari koji su  maestralno  zloupotrebljavali  strategije  performansa za svoje decenijske vladavine, manje ili više brutalno, oterani su sa  svetske pozornice  (Berlusconi, Gadafi…) a njihovo mesto zauzeli su kolektivni performansi tzv. “običnih” ljudi,  ogorčenih protestanata. Tradicionalna simbolička performans mesta- ulice, trgove i javne prostore u  Kairu, Tripoliju, Tunisu “okupirali” su  stvarni politički performeri – pobunjenici. Ali, politička upotreba performansa nije više rezervisana  samo za Treći svet- u globalnoj  diktaturi kapitala više nema mesta pod Suncem  gde ste  bezbedni od političara I njihovog eksploatisanja, ali nema ni mirnog sna od  pobunjenih u Madridu, Londonu, Rimu, Atini, Wall street-u i tako dalje. Ogorčeni protestanti ne izvode sada samo najsnažnije i najradikalnije političke performanse, već i one najopasnije, u kojima rizikuju svoj život- kao u južnoj  Srbiji i Siriji!

U vremenima Velike diktature, narodni protestni performansi daju nadu u povratak slobode, jednakosti, pravde i ljudskosti, ali i izazivaju zapitanost u njihovu snagu, profilisanost ciljeva i ideja, pa čak i u iskrenost njihove želje za  promenom. Krajnje je  obespokojavajuće  da je Benjaminova teza iz 1936. godine (Fašizam nastoji organizirati novonastale proleterske mase ne dirajući u posjedovne odnose, odstranjivanju kojih one teže. Svoj spas  on vidi u tome da masama  dopusti da dođu do svog izraza (nikako do svog prava).,) danas ne samo  aktuelna, već je sa podjednakim žarom  vrše i političke  elite i od nje proglašeni elitni  umetnici. U tom cilju sistematski i brižljivo neguju atmosferu “smišljene smutnje” (pojam Mihaila Đurića), dušegupku za osnovne humanističke vrednosti Istinu, Dobrotu i Lepotu.

Smatrajući da je dužnost umetnika performansa da se bore protiv globalnog ustoličenja ovog mutiranog fašizma, II simpozijum Politički  Performanskao teme od izuzetnog  značaja, ističe:

 

-Performansi za radikalnu  promenu sveta ili za šminkanje leša- Svetsku performans scenu odlikuje iskrena želja  za progresivnim promenama ili  predano šminkanje mrtvaca? Umetnici performeri su  poslušnici globalnog kapitalizma, bili svesni toga ili ne?

– Performansi u doba “smišljene smutnje”- Vodeća ili sporedna uloga performansa u predvečerje  uništenja? Priroda i  funkcija umetničkih potencijala  performansa u drugom „srednjem veku“?

-“Levo, desno,  nigde lada nema”- Koji su  performansi danas revolucionarni, antifašistički levičarski, a koji kontrarevolucionarni, fašistički i desničarski? Ima li  ideološki profilisanih  performansa levice i desnice u tradicionalnom značenju tih pojmova,  a ako ima da li se njihove  estetike radikalno razlikuju?

– “Novac u rukama” “Ljudi bez milosti”(Milan Mladenović)- Da  li  su performansi, izvorno umetnički i  politički krajnje kritički, danas   pretvoreni u običnu robu?  Ko plaća najnovije političke  performanse u svetu i kod nas?

II simpozijum Politički  Performans želi da   odgovori na  pitanje  kakva je prava priroda najnovijih političkih  performansa u svetu i kod nas, kroz dijaloge teoretičara svih provinijencija i predstavljanje političkih performansa autora  najrazličitijih estetskih I političkih uverenja.

Na konkursu  za Politički  Performans mogu učestvovati svi građani, udruženja građana i organizacije iz Srbije koji se bave političkim performansom.

II simpozijum Politički  Performans posebno ohrabruje prijavljivanje  premijernih  radova inspirisanih  Srbijom i  istorijskim datumima u  danima održavanja Simpozijuma, koji se mogu  ostvariti u javnim prostorima Beograda.

Prijave  sa opisom performansa (do 250 reči) ili apstraktom  teksta o političkom performansu (do 250 reči), biografijom (ili opisom delatnosti za  udruženja/ organizacije) i dokumentacijom o prethodnom radu u oblasti političkog performansa, slati na e-mail: politicalperformance@yahoo.com najkasnije do 25. 2. 2012.

Advertisements

Leave a Reply

Please log in using one of these methods to post your comment:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s